Свет

Опет је тај матори угурсуз измакао.... за пет минута.

(L133) —— 一只钟落后 5 分钟的闲事立刻被放大成对邻居、对家具、对女儿婚事的多米诺,证明"小事"即此剧的全部戏剧动力。

„Немачка се још увек држи резервисано. Њени представници још ничим нису дали познати, да су од своје владе добили...

(L155–157) —— 用两个女儿念报纸的细节,让一家两代人同时在场而各自立场不同,群像就此立起。

Зато, што свет каже, да је Нада у њега заљубљена...

(L2384–2386) —— 中段密度过高,常民喜剧加市侩写实压在同一个 4 幕内。

Дедер, душице, узми ово писмо, па потрчи до Дечанске улице број 92.

(L2457–2460) —— 口语化口语 + 招牌式亲昵称呼"душице / Анчице",把 19c 贝尔格莱德小官吏的温柔絮叨写得极入戏。

„Нека се зна, да смо ја и Стана за наш новац... 28. октобра 1885. године, купили кућу и у исту се уселили 7. новембра исте године

" (L446–449) —— 一幅挂在橱柜上的纪念相框是 19c 塞尔维亚中产阶级"家史即日历"的真实物质;剧中相框既记婚庆也记离婚也记"世界"入侵。

ТОМА _(при дизању завесе заваљен у фотељи спава. Новине које је читао испустио је крај себе)_

(L121–122) —— 主人公开场就在扶手椅里睡着了,被女儿唤醒去看德国新闻,瞬间立起"小人物被大世界压垮"的母题。

Дођи, дођи, свете. Ево има једна кућа, у којој се срећно и мирно живи; остави, свете, своје бриге, па дођи!

(L3868–3870) —— 用打破第四面墙的独白把喜剧变成社会控诉,在 1885 塞尔维亚戏剧里是少见的形式实验。

Ходите сви, сви...Господарите... Једите свој хлеб, а водите моју бригу... Уђи, свете, уђи.

(L3873–3887) —— 收得激烈,但把喜剧情绪让位于准政论,稍损喜剧余韵。